У Москви је изведен мјузикл Кревет за тројеу оквиру Компаније „Красс“ и режији Марије де Валухов, док је у Букурешту према мотивима Павићеве прозе постављена представа Звездани плашт, у Театару Мик и режији Ноне Чобану.

У јулском броју бразилског књижевног часописа RASCUNHO објављена је прва табла стрипа по „Хазарском речнику“.  Реч је о илустрацији одреднице Акшани, Јабир Ибн из Зелене књиге. Аутор је познати бразилски илустратор Ramon Muniz.

У Србији се први стрип по мотивима Павићеве прозе појавио као засебно српско-енглеско издање (колорни албум)  под називом Трећи аргумент, 1995. Аутор стрипа је Зоран Туцић, а сценариста Зоран Стефановић.

У оквиру 45. Кочићевог збора у Бања Луци, одржан је 27. августа 2010. Округли сто о стваралаштву Милорада Павића. На скупу су говорили: Јуриј Нечипоренко (Русија), Борис Лазић (Француска – Сорбона), Сава Дамјанов (Србија), Јасмина Михајловић (Србија), Младен Шукало (Република Српска), Миленко Стојичић (Република Српска), Здравко Кецман (Република Српска).

Фондација Рачанска баштина је 1-4.октобра 2009. организовала округли сто под називом ПАВИЋЕВ ЛАВИРИНТ, поводом осамдесет година живота писца и двадесет и пет година од појаве Хазарског речника. Октобра 2010. изашао је зборник радова са тог скупа, чији је приређивач проф. Сава Дамјанов. У зборнику радова под називом ПАВИЋЕВИ ПАЛИМПСЕСТИ  објављени су текстови следећих аутора:

Библиотека „Киндл издања“ (Киндле Едитион) на сајту Амазон.цом објавила је септембра 2010. у електронском облику три књиге Милорада Павића на енглеском језику: Друго тело, Уникат и Плаву књигу (100 различитих завршетака романа Уникат). Павић је први српски писац чији су се е-наслови нашли у овој виртуалној библиотеци од преко 490.000 наслова. Истовремено Милорад Павић је писац који се већ десетак година залагао за интернет и електронски вид издаваштва.

Спомен-плоча Милораду Павићу свечано је откривена 21. фебруара на Филозофском факултету у Новом Саду. Обележје у знак сећања на славног српског писца и аутора светског бестселера „Хазарски речник“ постављено је на улазу у Централну читаоницу библиотеке факултета, која ће убудуће носити име „Милорад Павић“.

Осим епохалног романа-лексикона који му је донео кандидатуру за Нобелову награду за књижевност, Павић је написао и низ других књига од којих су готово све преведене на више од 35 језика у преко 156 наслова. Поред књижевности, Павић је био веома истакнут у научноистраживачком раду и просвети. Био је професор српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду од 1974. до 1990. године, као и декан тог факултета од 1977. до 1979. године. Водећи српски писац новије епохе, уз то и преводилац, историчар књижевности и члан Српске академије наука и уметности умро је 2009. у 80. години живота.

• http://www.b92.net/kultura/

На Венецијанском универзитету (Università Ca‘Foscari di Venezia Facoltà di Lingue e Letterature Straniere), почетком марта одбрањен је магистарски рад Бојане Марчело Гримани, под насловом ПОЕТИКА ФАНТАСТИЧНОГ. У РАСКОРАКУ ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА У ДЕЛИМА МИЛОРАДА ПАВИЋА.

Током маја месеца Јасмина Михајловић, књижевница и старатељ над “Легатом Милорада Павића” одржала је предавање у Институту за књижевност и уметност у Београду, под називом  “Електронска књига – Киндл читач – на примерима романа Милорада Павића”.

У Позоришту Приједор (Република Српска) премијерно је 7. маја 2011. изведена представа Петкутин и Калина, према текстовима Милорада Павића, у адаптацији сарајевског режисера Градимира Гојера. Са поднасловом Play Pavich у представи су превасходно коришћени делови драме „Заувек и дан више или позоришни јеловник“, али и одломци из романа „Хазарски речник“, „Предео сликан чајем“, као и прича Милорада Павића. 

Комад “Заувек и дан више” је до сада игран у Москви (МХАТ, 2002) и Македонији (Народно позориште Битољ, 2004). Ово је прво извођење на српском језику. Драма је иначе објављена у штампаном облику 1993. године..