U Narodnoj biblioteci u Ćićevcu je povodom izložbe „Pavić od Š do A“, čiji je autor tim Biblioteke grada Beograda, održano književno veče sa Jasminom Mihajlović, književnicom i starateljkom nad „Legatom Milorada Pavića“. Razgovor koji je potrajao preko jednog sata vodio je direktor Biblioteke, Marko Aleksić.
U Rumuniji je u prevodu Marijane Štefanesku (Mariana Stefanescu) izašla Pavićeva knjiga „Pozorište od hartije“ (Teatru de hartie). Izdavač je Korint (Corint).
Ova knjiga Milorada Pavića spada među poslednje za njegovog života, publici je ostala relativno nepoznata, sve dok je prošle godine, 2022. nije obnovio na srpskom izdavač Sumatra.
U ovoj svojevrsnoj „novoj antologiji savremene svetske književnosti“ čitalac će otkriti trideset osam priča i bio-bibliografske zapise o odgovarajućim autorima, Sve ove priče, autori i njihovi zapisi su iz mašte Milorada Pavića.
„Pozorište od hartije“ je prevedeno na engleski, ruski, poljski, češki i rumunski jezik.
*
Šangajski izdavač je štampao još jednu knjigu Milorada Pavića na kineskom. Reč je o ljubavnoj pripovesti „Šešir od riblje kože“. Ovaj naslov je još davne 1996. godine objavio „Draganić“.
Za svoju knjigu Milorad Pavić kaže: „Ljubavna priča Šešir od riblje kože se dešava u trećem veku posle Hrista. Hrišćanstvo još nije opšteprihvaćeno. Moje pitanje u toj knjizi je šta se dešava sa ljubavnicima ako jedan od njih može da vidi budućnost, a drugi ne vidi šta će se dogoditi sutra. Tako je bilo sa mnogim ljubavnicima i porodicama u Jugoslaviji tokom tog poslednjeg rata. “
„Šešir od riblje kože“ je do sada preveden na francuski, ruski, mongolski, grčki i kineski.
*
Francusko švajcarski izdavač „Noir sur Blanc“ reizdao je Pavićev roman „Poslednja ljubav u Carigradu“(„Dernier amour à Constantinople - Manuel de divination „) u redigovanom prevodu Žana Deska(Jean Descat). Prvo izdanje ove knjige, kod istog izdavača, bilo je 2000. godine.
„Poslednja ljubav u Carigradu, tarot-roman“ je do sada preveden na 16 jezika.
Život je, kaže, posvetila književniku i akademiku SANU Miloradu Paviću. I danas, kad ga nema već 14 godina, ona brine o svemu što se tiče njegovog lika i dela. Njihov brak je od prvog dana intrigirao javnost, pre svega zbog tridesetogdišnje razlike u godinama. Ona s tim nije imala problem. Naprotiv. Pa tako i sada o svemu što je doživela govori bez zadrške
Iduće, 2024. godine biće ravno 40 godina od prvog objavljivanja „Hazarskog rečnika“ Milorada Pavića (Prosveta, 1984).
Ovaj roman ima svoje mesto u svetskoj kulturnoj baštini. Preveden je na 40 jezika, koristi se u nastavi na fakultetima i školama diljem sveta, po njemu su rađene pozorišne predstave, filmovi, slike, skulpture, instalacije, stripovi, performansi, ilustracije, digitalna i audio izdanja
Sve prevode i sve slike knjiga možete videti na sledećim linkovima LINK 1 i LINK 2
Jedini veliki svetski jezik na koji „Hazarski rečnik“ nije preveden je – arapski.
Samo su 2018.u časopisu štampani odlomci iz Zelene (islamske) knjige ovog romana. Pasusi iz Hazarskog rečnika
Interesantna je ilustracija koja prati arapski prevod.
Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ iz Novog Sada je ove godine, zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije, započeo trogodišnji kapitalni projekat objavljivanja Sabranih dela književnoistorijskih studija i esejistike Milorada Pavića, knjiga koje nisu objavljivane proteklih 30 godina. Ukupno će biti objavljeno devet knjiga, a ove godine su već objavljene prve tri knjige:
”Milorad Pavić je svakako jedan od najvažnijih srpskih književnih istoričara 20. veka, o čemu svedoče njegovi brojni novi uvidi u zaboravljene pisce i epohe naše literarne baštine (Venclović, barok, klasicizam i predromantizam...) koji su prihvaćeni i visoko vrednovani u nauci o srpskoj književnosti. Ponovno izdanje ovih radova svakako predstavlja značajan doprinos domaćoj i evropskoj akademskoj zajednici gde oni imaju status obavezne (ili, shodno predmetu, sekundarne) literature, ali i kompletnijem uvidu u stvaralaštvo jednog od najznačajnijih književnika poslednjih decenija 20. i početka 21. veka...
”Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” ne podrazumevaju njihovo puko reizdanje već i priređivanje tekstova po savremenim tekstološkim načelima, prateću naučnu literaturu uključujući i bibliografsko-recepcijska izučavanja tih dela od njihovog prvog objavljivanja do danas - što zahteva obimna istraživanja i angažovanje saradnika za svaku knjigu pojedinačno”, navodi glavni priređivač i urednik, Pavićev dugogodišnji najbliži saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prof. emeritus dr Sava Damjanov.
Naredne 2024. godine biće objavljene studije o piscima kojima se Milorad Pavić čitav život bavio (a neki su postali i junaci njegove beletristike) kao što su Gavril Stefanović Venclović i Vojislav Ilić, da bi se 2025. godine, objavljivanje Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića završilo njegovim zbirkama eseja.
Izdavači: Kulturni centar Vojvodine “Miloš Crnjanski” (Novi Sad) i Narodna biblioteka Srbije (Beograd).
Unutrašnja strana vetra ili Roman o Heri i Leandru publikovana je jesenas u Kini. Izdavač je, kao i uvek Šangaj Translejšen Pablišing Haus (Shangai Translation Publishing House). A prevodilac je isti kao i za Hazarski rečnik, Cao Yiyuanong. Ovo je Pavićeva peta prevedena knjiga na kineski. Uz nekoliko izdanja Hazarskog rečnika i Poslednje ljubavi u Carigradu, Drugog tela, Šešira od riblje kože, sada se pojavljuje i Unutrašnja strana vetra.
SLIKE SVIH TRENUTNO PREVEDENIH PAVIĆEVIH KNjIGA NA KINESKI
Francuski digitalni (e-book) izdavač „Flora" je prvi put publikovao francusku verziju čuvenog Hazarskog rečnika u interaktivnom obliku, kako ju je pre četrdeset godina dok još nije bilo kompjutera, osmislio njen autor Milorad Pavić. Čitalac će moći jednostavnim klikom da prelazi iz jedne priče u drugu, od jednog lika do drugog, listajući ovu knjigu koja je enigma i koja dolazi, kako se kaže, iz dubine vekova.
Hazarski rečnik sa linkovanim pojmovima može tek sada, zahvaljujući tehnologiji, da se čita onako kako je Milorad Pavić želeo: da knjiga ne mora da se čita linearno od početka do kraja, nego čitalac sam može da bira putanju svog čitanja; može da „kolekcionira" likove i epohe i time zapravo napravi sopstvenu beskrajnu knjigu bez klasičnog početka i kraja.
Zbog toga je svetska književna kritika pre mnogo decenija proglasila Hazarski rečnik - prvom knjigom XXI veka.
Roman se nalazi na adresama LINK 1, LINK 2 dok je trejler moguće videti na adresi Promo
U indijskom časopisu Moderna literatura (Modern Literature), koji izlazi na engleskom jeziku, objavljeni su delovi iz knjige Jasmine Mihajlović „Na obali Hazarskog mora“, pod nazivom „Neposlata ljubavna pisma“ (Belated Love Letters). Pre nekoliko godina isti časopis je publikovao intervju sa pomenutom autorkom.
Belated Love Letters – By Jasmina Mihajlović
November 19, 2023
Pic by Pixabay
Excerpts from book On the shores of the Khazar Sea by Jasmina Mihajlovic; each of these memories (letters) begins with a passage from Milorad Pavić’s last book, Artificial Mole.
(Part-1)
*
Makedonski izdavač iz Bitolja Perun Artis štampao je knjigu M. Pavića „Pozorište od hartije“.
*
U novootvorenom Kulturnom centru Srbije u Pekingu krajem novembra 2023. prikazana je izložba Biblioteke grada pod nazivom „Pavić od Š do A“. Prikazane su i sva izdanja Pavićevih knjiga na kineskom, a publici se preko video-bima iz Šangaja obratio Cao Yiyuanong, jedan od glavnih prevodilaca ovog autora, kojeg izdaje šangajski izdavač Shanghai Translation Publishing House.
*
Francuski izdavač knjige „Unikat“ (Exemplaire unique : roman aux cent fins) Monts Métallifères, na salonima i sajmovima knjiga, ovako predstavlja Pavićev roman-deltu sa 100 krajeva.
*
U Banja Luci je izvedena kamerna opera kompozitora Davida Mastikose, po motivima teksta „Višnja sa zlatnom košticom“ Milorada Pavića.
Interesantno da je reč o digitalnom poglavlju iz romana „Kutija za pisanje“, koje nije u samoj knjizi nego jedino na internetu, na ovoj adresi
U Banja Luci je izvedena kamerna opera kompozitora Davida Mastikose, po motivima teksta „Višnja sa zlatnom košticom“ Milorada Pavića. Producent opere je Sonja Đurić. Interesantno da je libreto zapravo digitalno poglavlje iz romana „Kutija za pisanje“, koje nije u samoj knjizi nego se jedino može pročitati na internetu, na ovoj adresi LINK
Opera je doživela izuzetno burne ovacije na premijeri u Banskom dvoru u Banja Luci. Pogledati ovde
Evo šta je književih Ranko Risojević i tvorac prvog libreta u BiH napisao o premijeri opere „Višnja sa zlatnom košticom“ Milorada Pavića:
Sinoćni događaj, premijera kamerne opere Davida Mastikose, koji je od ove premijere doktor muzičke umjetnosti, kompozicije, dakle, taj događaj treba zabilježiti. A ja volim da budem hroničar svog vremena i mjesta. Čestitam kompozitoru, mu od sveg srca. Već nekoliko godina pratim kompozitorski rad Davida Mastikose i oduševljen sam njegovim uspjesima u svijetu. Otišao sam da vidim njegov doktorski rad, kamernu operu "Višnja sa zlatnom košticom" i i zbog moje veze sa Vladom Miloševićem, kompozitorom prve BiH opere "Jazavac pred sudom", za koju sam dotjerivao Kočićev tekst, pa se to naziva libreto. David Mastikosa je na tom putu.
Njegova opera dala nam je naš život na dlanu, onakav kako ga je postavio prije Pavića njegov uzor, "Kafka". Šta je ova priča, jedna od priča "Kutije za pisanje" ako ne Kafkin "Proces". Takav je početak, takav je kraj. Mastikosa je to osjetio i izvavredno izveo. U trenucima potpune saglasnosti duvača i solista, osjećamo potpuno jezu i strepnju. To gledalac osjeti u kostima. To je naša strepnja, ovdašnja, ne treba ići dalje, mada svijet sve više liči na strepnju čiji je vrhunac Munkov "Krik". Ozren Prohić je osjetio kompozitorove ideje kao svoje i osjećamo tu saglasnost u mladom ansamblu, od solista do orkestra. Treba svakako navesti i dirigenta Dušana V. Uroševića, koji je izvrsno uskladio soliste i orkestar, što nije bilo nimalo lako. Još jednom, ovo je kulturni događaj ove godine, a možda i ove decenije. Treba pohvaliti i one koji su finansijski pomogli ovaj projekat. Opera je skupa umjetnost, ali bez nje nema ni kulture. Obradovala me je i mlada publika, kojoj je svakako bliska ova muzika.
U čast književnika Milorada Pavića, izdavačka kuća "Kosmos", koja je njegova dela oživela u novom ruhu, organizuje Pavićeve dane, koji počinju u utorak i trajaće do 7. januara.
O najboljim stranicama njegove proze posetiocima knjižare "Kosmos" na Novom Beogradu govoriće prof. dr Aleksandar Jerkov i njegovi gosti.
foto: Profimedia
Prve večeri govoriće pisac i profesor emeritus Sava Damjanov, Pavićev nekadašnji asistent i naslednik na katedri, dok će sutra o njegovom stvaralaštvu govoriti esejista i teoretičar Jovica Aćin. Uz parfem iz Pavićeve priče u četvrtak će govoriti profesorka Mina Đurić, a veče će zatvoriti njegova životna saputnica Jasmina Mihajlović.
Pavićevi dani, koji se održavaju između dva Božića, završiće se polaganjem najnovijeg izdanja Pavićevog romana na tajno mesto u biblioteci. Publika će videti snimak skrivanja knjige, a onaj ko je pronađe naći će u njoj i zapis o jednoj književnikovoj tajni.
foto: Privatna arhiva
Milorad Pavić bio je pesnik, literata, istoričar književnosti, kulture uopšte, univerzitetski profesor, prevodilac i akademik. Njegovo delo "Hazarski rečnik - roman-leksikon u 100.000 reči" otvorilo je put srpske književnosti u svetu. Takođe iz njegovog pera nastala su kultna dela "Predeo slikan čajem", "Poslednja ljubav u Carigradu", "Gvozdena zavesa", "Konji Svetog Marka".
Pisao je bajkovito, preplićući mitove, predanja, realne i sasvim izmaštane istorijske ili pseudoistorijske izvore. Reditelj Dragan Marinković ekranizovao je njegov roman "Vedžvudov pribor za čaj" 1993. godine kao film "Vizantijsko plavo", a "Hazarski rečnik" oživele su kultne evropske pozorišne trupe izvodeći ga kao predstavu i balet u Belgiji i Danskoj. Pavićevi tekstovi poslužili su i za izradu stripova.
foto: Života Simić
Naredne godine navršava se 15 godina od smrti akademika Milorada Pavića. Književnik je preminuo 30. novembra 2009. u Beogradu, u 81. godini. Pavić je Beogradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, arhivu i biblioteku od više hiljada naslova. Njegov spomenik se nalazi u srcu Beograda, na Tašmajdanu, a uspomenu na njega čuva Jasmina Mihajlović.
