У Народној библиотеци у Ћићевцу је поводом изложбе „Павић од Ш до А“, чији је аутор тим Библиотеке града Београда, одржано књижевно вече са Јасмином Михајловић, књижевницом и старатељком над „Легатом Милорада Павића“. Разговор који је потрајао преко једног сата водио је директор Библиотеке, Марко Алексић.
У Румунији је у преводу Маријане Штефанеску (Mariana Stefanescu) изашла Павићева књига „Позориште од хартије“ (Teatru de hartie). Издавач је Коринт (Corint).
Ова књига Милорада Павића спада међу последње за његовог живота, публици је остала релативно непозната, све док је прошле године, 2022. није обновио на српском издавач Суматра.
У овој својеврсној „новој антологији савремене светске књижевности“ читалац ће открити тридесет осам прича и био-библиографске записе о одговарајућим ауторима, Све ове приче, аутори и њихови записи су из маште Милорада Павића.
„Позориште од хартије“ је преведено на енглески, руски, пољски, чешки и румунски језик.
*
Шангајски издавач је штампао још једну књигу Милорада Павића на кинеском. Реч је о љубавној приповести „Шешир од рибље коже“. Овај наслов је још давне 1996. године објавио „Драганић“.
За своју књигу Милорад Павић каже: „Љубавна прича Шешир од рибље коже се дешава у трећем веку после Христа. Хришћанство још није општеприхваћено. Моје питање у тој књизи је шта се дешава са љубавницима ако један од њих може да види будућност, а други не види шта ће се догодити сутра. Тако је било са многим љубавницима и породицама у Југославији током тог последњег рата. “
„Шешир од рибље коже“ је до сада преведен на француски, руски, монголски, грчки и кинески.
*
Француско швајцарски издавач „Noir sur Blanc“ реиздао је Павићев роман „Последња љубав у Цариграду“(„Dernier amour à Constantinople - Manuel de divination „) у редигованом преводу Жана Деска(Jean Descat). Прво издање ове књиге, код истог издавача, било је 2000. године.
„Последња љубав у Цариграду, тарот-роман“ је до сада преведен на 16 језика.
Живот је, каже, посветила књижевнику и академику САНУ Милораду Павићу. И данас, кад га нема већ 14 година, она брине о свему што се тиче његовог лика и дела. Њихов брак је од првог дана интригирао јавност, пре свега због тридесетогдишње разлике у годинама. Она с тим није имала проблем. Напротив. Па тако и сада о свему што је доживела говори без задршке
Идуће, 2024. године биће равно 40 година од првог објављивања „Хазарског речника“ Милорада Павића (Просвета, 1984).
Овај роман има своје место у светској културној баштини. Преведен је на 40 језика, користи се у настави на факултетима и школама диљем света, по њему су рађене позоришне представе, филмови, слике, скулптуре, инсталације, стрипови, перформанси, илустрације, дигитална и аудио издања
Све преводе и све слике књига можете видети на следећим линковима ЛИНК 1 и ЛИНК 2
Једини велики светски језик на који „Хазарски речник“ није преведен је – арапски.
Само су 2018.у часопису штампани одломци из Зелене (исламске) књиге овог романа. Пасуси из Хазарског речника
Интересантна је илустрација која прати арапски превод.
Културни центар Војводине „Милош Црњански“ из Новог Сада је ове године, заједно са Народном библиотеком Србије, започео трогодишњи капитални пројекат објављивања Сабраних дела књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића, књига које нису објављиване протеклих 30 година. Укупно ће бити објављено девет књига, а ове године су већ објављене прве три књиге:
”Милорад Павић је свакако један од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови бројни нови увиди у заборављене писце и епохе наше литерарне баштине (Венцловић, барок, класицизам и предромантизам...) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности. Поновно издање ових радова свакако представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне (или, сходно предмету, секундарне) литературе, али и комплетнијем увиду у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века...
”Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају њихово пуко реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, пратећу научну литературу укључујући и библиографско-рецепцијска изучавања тих дела од њиховог првог објављивања до данас - што захтева обимна истраживања и ангажовање сарадника за сваку књигу појединачно”, наводи главни приређивач и уредник, Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду, проф. емеритус др Сава Дамјанов.
Наредне 2024. године биће објављене студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио (а неки су постали и јунаци његове белетристике) као што су Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић, да би се 2025. године, објављивање Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића завршило његовим збиркама есеја.
Издавачи: Културни центар Војводине “Милош Црњански” (Нови Сад) и Народна библиотека Србије (Београд).
Унутрашња страна ветра или Роман о Хери и Леандру публикована је јесенас у Кини. Издавач је, као и увек Шангај Транслејшен Паблишинг Хаус (Shangai Translation Publishing House). А преводилац је исти као и за Хазарски речник, Цао Yиyуанонг. Ово је Павићева пета преведена књига на кинески. Уз неколико издања Хазарског речника и Последње љубави у Цариграду, Другог тела, Шешира од рибље коже, сада се појављује и Унутрашња страна ветра.
СЛИКЕ СВИХ ТРЕНУТНО ПРЕВЕДЕНИХ ПАВИЋЕВИХ КЊИГА НА КИНЕСКИ
Француски дигитални (е-боок) издавач „Флора" је први пут публиковао француску верзију чувеног Хазарског речника у интерактивном облику, како ју је пре четрдесет година док још није било компјутера, осмислио њен аутор Милорад Павић. Читалац ће моћи једноставним кликом да прелази из једне приче у другу, од једног лика до другог, листајући ову књигу која је енигма и која долази, како се каже, из дубине векова.
Хазарски речник са линкованим појмовима може тек сада, захваљујући технологији, да се чита онако како је Милорад Павић желео: да књига не мора да се чита линеарно од почетка до краја, него читалац сам може да бира путању свог читања; може да „колекционира" ликове и епохе и тиме заправо направи сопствену бескрајну књигу без класичног почетка и краја.
Због тога је светска књижевна критика пре много деценија прогласила Хазарски речник - првом књигом XXI века.
Роман се налази на адресама ЛИНК 1, ЛИНК 2 док је трејлер могуће видети на адреси Промо
У индијском часопису Модерна литература (Modern Literature), који излази на енглеском језику, објављени су делови из књиге Јасмине Михајловић „На обали Хазарског мора“, под називом „Непослата љубавна писма“ (Belated Love Letters). Пре неколико година исти часопис је публиковао интервју са поменутом ауторком.
Belated Love Letters – By Jasmina Mihajlović
November 19, 2023
Pic by Pixabay
Excerpts from book On the shores of the Khazar Sea by Jasmina Mihajlovic; each of these memories (letters) begins with a passage from Milorad Pavić’s last book, Artificial Mole.
(Part-1)
*
Македонски издавач из Битоља Perun Artis штампао је књигу М. Павића „Позориште од хартије“.
*
У новоотвореном Културном центру Србије у Пекингу крајем новембра 2023. приказана је изложба Библиотеке града под називом „Павић од Ш до А“. Приказане су и сва издања Павићевих књига на кинеском, а публици се преко видео-бима из Шангаја обратио Cao Yiyuanong, један од главних преводилаца овог аутора, којег издаје шангајски издавач Shanghai Translation Publishing House.
Француски издавач књиге „Уникат“ (Exemplaire unique : roman aux cent fins) Monts Métallifères, на салонима и сајмовима књига, овако представља Павићев роман-делту са 100 крајева.
У Бања Луци је изведена камерна опера композитора Давида Мастикосе, по мотивима текста „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића. Интересантно да је реч о дигиталном поглављу из романа „Кутија за писање“, које није у самој књизи него једино на интернету, на овој адреси ЛИНК
У Бања Луци је изведена камерна опера композитора Давида Мастикосе, по мотивима текста „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића. Продуцент опере је Соња Ђурић. Интересантно да је либрето заправо дигитално поглавље из романа „Кутија за писање“, које није у самој књизи него се једино може прочитати на интернету, на овој адреси ЛИНК
Опера је доживела изузетно бурне овације на премијери у Банском двору у Бања Луци. Погледати овде
Ево шта је књижевих Ранко Рисојевић и творац првог либрета у БиХ написао о премијери опере „Вишња са златном коштицом“ Милорада Павића:
Синоћни догађај, премијера камерне опере Давида Мастикосе, који је од ове премијере доктор музичке умјетности, композиције, дакле, тај догађај треба забиљежити. А ја волим да будем хроничар свог времена и мјеста. Честитам композитору, му од свег срца. Већ неколико година пратим композиторски рад Давида Мастикосе и одушевљен сам његовим успјесима у свијету. Отишао сам да видим његов докторски рад, камерну оперу "Вишња са златном коштицом" и и због моје везе са Владом Милошевићем, композитором прве БиХ опере "Јазавац пред судом", за коју сам дотјеривао Кочићев текст, па се то назива либрето. Давид Мастикоса је на том путу.
Његова опера дала нам је наш живот на длану, онакав како га је поставио прије Павића његов узор, "Кафка". Шта је ова прича, једна од прича "Кутије за писање" ако не Кафкин "Процес". Такав је почетак, такав је крај. Мастикоса је то осјетио и извавредно извео. У тренуцима потпуне сагласности дувача и солиста, осјећамо потпуно језу и стрепњу. То гледалац осјети у костима. То је наша стрепња, овдашња, не треба ићи даље, мада свијет све више личи на стрепњу чији је врхунац Мунков "Крик". Озрен Прохић је осјетио композиторове идеје као своје и осјећамо ту сагласност у младом ансамблу, од солиста до оркестра. Треба свакако навести и диригента Душана В. Урошевића, који је изврсно ускладио солисте и оркестар, што није било нимало лако. Још једном, ово је културни догађај ове године, а можда и ове деценије. Треба похвалити и оне који су финансијски помогли овај пројекат. Опера је скупа умјетност, али без ње нема ни културе. Обрадовала ме је и млада публика, којој је свакако блиска ова музика.
У част писца Милорада Павића, издавачка кућа „Космос“, која је оживела његова дела у новом облику, организује Павићеве дане који почињу у уторак и жуде до 7. јануара.
Проф. др Александар Јерков и његови гости говориће о најбољим страницама своје прозе посетиоцима књижаре “Космос“ на Новом Београду.
фото: Профимедиа
Прве вечери говориће писац и професор емеритус Сава Дамјанов, Павовићев бивши асистент и наследник на том ресору, док ће сутра есејиста и теоретичар Јовица Аћин говорити о свом раду. Професорка Мина Ђурић ће у четвртак говорити парфемом из Павићеве приче, а вече ће затворити његова животна сапутница Јасмина Михајловић.
фото: Приватна архива
Павићеви дани, одржани између два Божића, завршиће се последњим издањем Павићевог романа који се депонује на тајно место у библиотеци. Публика ће видети снимак књиге како се крије, а ко год да је пронађе наћи ће у њему запис пишчеве тајне.
фото: Живота Симић
Милорад Павић био је песник, литерата, историчар књижевности, културе уопште, универзитетски професор, преводилац и академик. Његово дело "Хазарски речник - роман-лексикон у 100.000 речи" отворило је пут српске књижевности у свету. Такође из његовог пера настала су култна дела"Предео сликан чајем", "Последња љубав у Цариграду", "Гвоздена завеса", "Коњи Светог Марка".
Писао је бајке, међусобне митове, традицију, стварне и потпуно измишљене историјске или псеудо-историјске изворе. Редитељ Драган Маринковић је екранизовао "Веџвуд прибор за чај" 1993. Павићеве текстове послужио је и за прављење стрипова.
Наредне године обележава се 15 година од смрти академика Милорада Павовића. Писац је преминуо 30. новембра 2009. у Београду, у 81. години живота. Павић је Београду завештао све своје рукописе, књиге, архиве и библиотеку са хиљадама наслова. Споменик му се налази у срцу Београда, на Ташмајдану, а сећање на њега чува Јасмина Михајловић
