There is no translation available!
Перевод недоступен!
„Хазарска предања изашли из пера једног Србина, Милорада Павића, оживљена у театру од стране Пољака“
Тросатна представа-спектакл Хазарски речник. Деца снова (Słownik Chazarski. Dzieci Snów) по роману Милорада Павића имала је премијеру у Пољској средином фебруара. Театар „Јана Кохановског” у граду Ополе на југу Пољске, познат као средиште међународних позоришних фестивала, извео је у режији Павела Пасинија, спектакл на три сцене симултано и са три врсте публике. Приликом куповине карата гледаоци су се одлучивали да ли ће изабрати „мушку”, „женску” или верзију представе „ловаца на снове”. Ове групе гледалаца су имале своје „водиче” и сусретале су се на неким од чворних места драматизације.
Критике на представу одишу егзалтираношћу, ониричком омамљеношћу текстом, светлом, сценографијом, костимима, музиком… „Овако нешто театарска публика још није видела… свемирска опера… опчињавајућа фантазмагорија за сва чула… театар који омогућава да заборавите све изван њега…”. Несумњиво да се редитељ Пасини одлучио за сложени и скуп позоришни пројекат мешајући експеримент и одлике класичног театра. Хор, мултидимензионалност времена, политичке импликације, раскошни костими, садејство глумаца и публике, сцена под центрифугом – све су то елементи од којих је сазидана представа која очигледно прекорачује границе у позоришту, као што је то чинио и Павић у својим књижевним делима.
„Ово је вишеслојна прича о човечанству, о мултикултуралности, о свету маште, колико и о свету реалности.” Публика је двадесетоминутним овацијама поздравила бројни ансамбл који је у осам слика и на три сцене извео Павићев Хазарски речник на пољском језику у преводу Дануте Ћирлић. До сада је књига Хазарски речник имала два издања у Пољској (1993, 2004), а на пољски језик су преведена и остала дела овог аутора: Седам смртних грехова, Друго тело, Позориште од хартије, као и дечији роман Невидљиво огледало за који је Павић у Варшави добио награду „Мисија здравља” 2005. године.
Било би лепо видети ову представу у Београду макар и на пољском језику, с обзиром на то да Хазарски речник никада није игран на српским сценама, јер је драматизација овог романа од стране Томажа Пандура представљала регионалну копродукцију. Књижевно-позоришна судбина Милорада Павића је занимљива, пошто се наставља и постхумно у истом правцу: широм света изведено је 15 драматизација Павићевих дела, док смо у Београду могли да погледамо само једну, комедију Свадба у купатилу, коју је 2007. извело Позориште на Теразијама. Од Павићеве смрти, пак, изведене су четири представе (Москва, Букурешт, Република Српска – Приједор, Пољска), док у Србији није било – ниједне. Иста ситуација је и са књигама – постхумно је преведено 25 наслова док се у Србији појавило током ове две и по године једино реиздање Кратке историје Београда.
