There is no translation available!
Перевод недоступен!
Гаудијеве спаваће собе
Постоји, код Гаудија у Palacio Guell у Барселони (1886-1891), торањ предворја спаваћих соба који оставља један утисак дању, а сасвим други ноћу, када се дневни утисак гаси на јединствени начин. Дању на том своду сунчева светлост се претвара у сјај пуног месеца окруженог звездама, али ноћу тог утиска нема, он нестаје јер је поступак неповратан: дан се може претворити у ноћ, али ноћ у дан никако, јер ноћ долази из свемира, а дан из земаљске природе. Један кружни отвор на врху торња и мали отвори око њега пропуштају сунчеву светлост на тај начин да се стиче утисак да је напољу ноћ (плави свод торња) и да се над њом налази Месец (велики отвор у врху торња) и звезде око њега (низ малих отвора разбацаних по своду куполе). Све се то као и у земаљској природи храни сунчевом светлошћу. Гауди је у свом дворцу опонашајући чин стварања света саздао мали свемир који је у непосредном додиру са великим свемиром око нас, као што је онај мали свемир у човеку у непосредном додиру и међудејству са оним великим свемиром ван нас.
Једино тако уметност може да опстане: везујући се и надовезујући на Творца, на свемир, којим се напаја као мала вештачка ноћ код Гаудија што се напаја енергијом правога Сунца и правога свемира. У врху тог Гаудијевог торња лежи и истина о односу између уметности и наше природе док је у земаљској природи дан, у уметности је ноћ. Ноћ позајмљена од свемира, где нема дана и ноћи у земаљскоме значењу. У исто време ако тако видимо ствари, а Гауди нас је на такво виђење нагнао, ту је разлика између свемира и земаљске природе јасно назначена. Човек као мали свемир је ближи великом небеском свемиру где нема дана, него земаљској природи, која га окружује својим данима и ноћима.
У Гаудијевим спаваћим собама заувек царује свемирска ноћ. А наша јава може да се пробије у свемир само кроз те Гаудијеве отворе на торњу, који нам изгледају као Месец и звезде, иако су у ствари Сунце. Наша јава може да се пробије у свемир само кроз дан који ми доживљавамо као ноћ, ако смо као Гауди довољно видовити. И довољно лишени страха.
Твоја.
Агата
