Gaudijeve štale
Gaudi nije dekonstruktivist; on jednostavno polazi od prvobitnih staništa čoveka: od staništa u utrobi tek ubijene i još tople životinje i od pećinskog smeštaja. Njegove građevine liče ili na prepotopske životinje, na ogromne gmizavce, koji kao da se još pokreću pre no što će zamreti u konačnom smirivanju, ili pak na pećine ukrašene bojama koje čovek vidi u mraku sklopljenih očiju. U oba slučaja taj prvobitni smeštaj ima praktične, ali i emotivne razloge: oponaša matericu i podseća na prenatalno iskustvo čoveka i osećaj zaštićenosti i blaženstva u majčinoj utrobi, koja ga i hrani i štiti i greje, bilo daje reč o nastambi u telu životinje ili u vagini Zemlje – pećini. Taj osećaj prenatalne radosti izbija iz Gaudijevih tvorevina upravo zato što su one spokojno vraćanje prvobitnom staništu čoveka - opadajućoj toploti životinjske utrobe u jednom slučaju i rastućoj toploti zemaljske materice u pećini u drugom.
Ako tako posmatramo stvari, uvođenje konja u podrume Palacio Guell u Barseloni ima i jedno posebno značenje. U podrumima pomenute palate Gaudi je pod svodovima koji nose građevinu nad sobom smestio štale u vidu pećine. Ali, pećine sazdane od zemlje (cigala). Tako Palacio Guell kao da nosi pod sobom svoj polni organ. Uvođenje konja u tu pećinu ima dakle i seksualnu osim praktične uloge, dok obitavanje čoveka u Gaudijevim građevinama nema seksualnu ulogu, iako, kao što smo rekli, može imati erotsko značenje.
Najzad, treba reći da u Gaudijevoj umetnosti nije slučajno došlo na ključnom mestu njegovog dela – u Svetoj porodici – doslovno do smeštaja ljudske porodice u pećinu. Tu se Gaudi vratio svome modelu iz života i iz Božanstvene priče, spajajući ih u jedno. Da bi stigao dotle, morao je odvojiti seksualno (pećina kao primalja oplođenja simbolizovana u Gaudijevim štalama) od božanskog ovaploćenog u pećini rodilji, i darodavki (Sveta porodica), koja je u slučaju Roždestva Hristovog, kao što znamo, takođe štala.
Tvoja.
Agata
