Автор: Елена Соловьёва

Красное знамя,  (Сыктывкар) № 203, 10  декабря  2009

„Душа моя, ты, которая держит в себе мое тело, я устал. Отпусти его, дай выйти из тебя и отдохнуть на просторе, а ты поищи другое тело, которое понесет тебя…“
Милорад Павич, „История о душе и теле“

Милорад Павич устал. Ушел. Умер. Остались книги: странные, волшебные, похожие на череду сновидений. Читая их, всегда боишься перескочить со строки на строку, потерять даже слово. Язык Павича завораживает своеобразием, даже когда он говорит о самых простых и банальных вещах.
Любовь и смерть – основные темы сборника рассказов. Они наполнены какой-то изысканной чувственностью и печалью, мягкой, как прохладное осеннее солнце. Такое ощущение, что прощаешься с чем-то навсегда.

Магия рассказов состоит еще и в том, что они воспринимаются как сон. Даже жестокость или смерть сквозь флер повествования кажутся прекрасными и не так страшат. Сотни и тысячи раз рассказанные истории о несчастной любви не кажутся чем-то привычным, набившим оскомину. В них погружаешься и как будто сам становишься невольным свидетелем или даже главным участником истории. Дело в том, что при описании того или иного события, при передаче образа автор задействовал всю гамму человеческих ощущений. Читая, мы не просто видим и слышим, мы чувствуем вкус, запах, осязаем предметы и тела. И в этой новой реальности, в которую неизбежно попадает читатель, обнаруживается что-то давно знакомое: брызги волн, шум ветра, запах яблок, прикосновение губ к губам. Поэтому внутри повествования, хоть и чувствуешь себя странно, но почвы под ногами не теряешь.
„За свою жизнь мы не раз бываем в раю, но помним всегда только изгнание из рая…“ – писал Милорад Павич. Но почему-то кажется, что все еще возможно вернуть. Или хотя бы перечитать

На Филолошком факултету Универзитета у Сегедину, 25. и 26. марта 2010, Јасмина Михајловић је одржала два предавања о животу и раду Милорада Павића. Једно предавање је било у оквиру докторског програма Руске књижевности и културе, а друго је одржано студентима србистике.

Докторант Тури Роберт припрема тезу о комплетном делу Милорада Павића. Докторска теза ће бити објављена у виду монографије на мађарском језику.

На Универзитету у Сегедину одржано предавање о делу Милорада Павића

У Русији су се крајем 2009. у издању „Амфоре“ појавили роман Унутрашња страна ветра, Вештачки младеж - три кратка нелинеарна романа о љубави, као и књига Биографија Београда, све три у преводу Ларисе Савељеве. Биографија Београда осим монографије познате српском читаоцу као „Кратка историја Београда“, представља збирку Павићевих есеја, а садржи и неколико књижевноисторијских текстова везаних за руске теме.

Током 2010. у Русији су код истог издавача изашли романи: Звездани плашт, Предео сликан чајем, Последња љубав у Цариграду, Хазарски речник, Кутија за писање.

У Чешкој се појавио превод Унутрашње стране ветра, код „Младе фронте“ у преводу Станиславе Сикорове, док је у Румунији публикован роман Друго тело у „Паралели 45″, а превод потписује Марина Штефанеску.

У Монголији су се, у Уланбатору, у оквиру Антологије светске приче од Чехова, преко Џојса, Кафке, Фокнера, Хемингвеја, Кафке, Борхеса, Набокова, Кортасара, Белоа, Маркеса, итд., појавиле две Павићеве приче – Шешир од рибље коже и Стезник.

More than 100 translations of Milorad Pavić’s books have been published in the 21st century. View partial list of books and web gallery with book covers of foreign editions.

У Москви је изведен мјузикл Кревет за тројеу оквиру Компаније „Красс“ и режији Марије де Валухов, док је у Букурешту према мотивима Павићеве прозе постављена представа Звездани плашт, у Театару Мик и режији Ноне Чобану.

У јулском броју бразилског књижевног часописа RASCUNHO објављена је прва табла стрипа по „Хазарском речнику“.  Реч је о илустрацији одреднице Акшани, Јабир Ибн из Зелене књиге. Аутор је познати бразилски илустратор Ramon Muniz.

У Србији се први стрип по мотивима Павићеве прозе појавио као засебно српско-енглеско издање (колорни албум)  под називом Трећи аргумент, 1995. Аутор стрипа је Зоран Туцић, а сценариста Зоран Стефановић.