Како је од аутора Хазарског речника и – вероватно – будућег нобеловца, Милорад Павић постао, на Западу, само одвратни „српски националиста“, и тако каријеру заменио судбином, односно – биографијом
Већ неко време се питам да ли је Павићев Хазарски речник (1984) жива или мртва књига. Поглед на електронски каталог Народне библиотеке Србије каже ми да се и даље, сваке године, рутински појави ново издање овог романа. Да је у питању било који други роман, то би био сигуран знак да је он и даље жив. Међутим, пошто се овде ради о Хазарском речнику, једином српском роману који је у своје време био не само светски бестселер него и револуционарна књига која је променила начин читања књижевности као такве, то ми данас изгледа и мало и ситно.
Па онда, да ли јесте или није?
Код Павића је постало уобичајено то да се његовим књигама постављају погрешна питања. То је зато што се писац често играо скривалице са својим читаоцима. Рецимо, сви су се питали у коју су се конфесију претопили Хазари, а то питање само скрива оно друго, важније: зашто су нестали?
Тако је било и с изјавама самог писца.
Павић је говорио за себе да нема биографију, већ само библиографију. И многи су поверовали да је заиста тако.
Остатак текста можете прочитати овде:
Представа "Заувек и дан више" по истоименој драми Милорада Павића, субота 3 . јул 2021, 19 сати, у Културном центру Свилара у Новом Саду Овај комад је до сада игран у Вороњежу, Москви (МХАТ), Битољу, Софији... на српском је је изведен као радио-драма.
東欧怪談集
Јапански издавач Kawade Shobo Sinsha објавио је у "Источноевропској антологији мистичниих прича" текстове Андрића, Павића и Киша. Андрић је представљен причом "Жена од слонове кости" Павић одломком из "Хазарског речника - Ефросинија Лукаревић", док Киш заступљен причом из "Енцикопедије мртвих - Огледало непознатог".