Милорад Павић је током више деценија преводио књижевност са руског, француског и енглеског језика. Преводио је поезију, поеме, драмске текстове и роман у стиховима, а међу ауторима које је преводио налазе се Александар Пушкин, Михаил Љермонтов, Џорџ Гордон Бајрон, Перси Биш Шели, Франсоа Вијон, Пјер де Ронсар, Молијер, Фредерик Мистрал и Чарлс Симић. Преводио је такође трубадуре и трувере, шкотске народне баладе, као и бурманску и франкофону поезију. [званична биографија]

Посебан део Павићевог раног преводилачког рада везан је за Радио Београд. Од средине педесетих година XX века радио је у Литерарној редакцији, преводио поезију и припремао књижевне емисије, а међу његовим великим радио-пројектима био је циклус „Хиљаду година лирике“. [радио-библиографија]

Због природе радијског рада није данас могуће за све Павићеве преводе утврдити појединачни наслов, датум превода и место првог објављивања. Део превода настајао је за потребе емисија и није нужно штампан као засебна библиографска јединица. Зато овај преглед разликује библиографски идентификоване преводе од аутора и песничких корпуса за које постоји поуздана потврда да их је Павић преводио, али појединачни текстови за сада нису идентификовани.

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН

Пушкин заузима централно место у Павићевом преводилачком раду. Павић га је преводио током више деценија, од раног препева „Полтаве“ до „Евгенија Оњегина“, лирике и поема, а истовремено је био приређивач, коментатор, аутор предговора и редактор великих Пушкинових издања.

Полтава

1949 — Полтава, Младост, Београд — Павићев препев прве песме спева. [библиографски извор]

1952 — Полтава, Ново покољење, Београд — препевао Милорад Павић, 80 стр. [библиографски извор]

Село и друге песме

1963 — Село и друге песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 97, 119 + [4] стр. — избор, предговор и превод Милорад Павић. [библиографски извор]

Поновљена издања: 1965, 1966. и 1971.

Драме. Поеме. Песме

1963 — Драме. Поеме. Песме, Просвета, Београд, „Светски класици“, књ. 12, 582 стр. — избор, предговор, редакција и превод Милорад Павић. [библиографски извор]

Друго издање: 1966. Треће, допуњено издање: 1975.

Као Павићеви преводи изричито су идентификоване поеме:

• „Полтава“
• „Цигани“
• „Кућица у Коломни“

Сабрана дела Александра Пушкина

1972 — Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, Рад, Београд. [библиографски извор]

У другој књизи, Бронзани коњаник и друге поеме, Павић је један од преводилаца; његови су преводи „Полтаве“, „Цигана“ и „Кућице у Коломни“. Издање је поновљено 1979.

Трећа књига је Евгеније Оњегин, у целини у преводу Милорада Павића.

У четвртој књизи, Борис Годунов. Мале трагедије. Бајке, Павић је један од преводилаца, уз Божидара Ковачевића и Лава Захарова.

Песме западних Словена и друге песме

У пропратном тексту „Пушкинове Песме западних Словена“, уз Просветино издање Евгенија Оњегина из 1968, објављени су Павићеви препеви:

• „Карађорђевој кћери“
• „Амалији Ризнић“
• „На смрт госпође Ризнић“
• „Бонапарта и Црногорци“
• „Песма о Црном Ђорђу“
• „Војвода Милош“
• „Због обала свог завичаја“

„Песма о Црном Ђорђу“ поново је објављена у Павићевом преводу с руског у Књижевним новинама, 15. новембра 1991, а 1995. и у књизи Срби у руској империји. [библиографски извор]

Евгеније Оњегин

Павићев препев Евгенија Оњегина представља најдуговечнији део његовог преводилачког опуса. Прво издање објављено је 1957, а нова издања Павићевог превода наставила су да излазе и после његове смрти.

1957 — Народна књига, Београд, Библиотека „Врхови“, коло И, књ. 3 — препев и предговор Милорад Павић, 286 + [2] стр. [библиографски извор]

1962 — Савремена школа, Београд, Школска библиотека, св. 55 — превео Милорад Павић, 265 + [3] стр. [библиографски извор]

1964 — Рад, Београд, Библиотека „Реч и мисао“, књ. 109 — превео Милорад Павић, 199 + [1] стр.; 2. издање 1968, 3. издање 1979. [библиографски извор]

1968 — Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 152 — препев, предговор и хронологија живота Милорад Павић, 248 + [4] стр.; 2. издање 1975. [библиографски извор]

1972 — Рад, Београд, Сабрана дела Александра Пушкина у осам књига, књ. 3 — превео Милорад Павић, 255 стр.; 2. издање 1979. [библиографски извор]

1973 — Веселин Маслеша, Сарајево, Библиотека „Арс. Лектира“ — превод Милорад Павић, 256 + [8] стр.; нова издања 1974, 1978, 1980. и 1982. [библиографски извор]

1981 — Просвета / Нолит / Завод за уџбенике, Београд — превод, предговор и приређивање Милорад Павић; 2. издање 1983. [библиографски извор]

1995 — Гутенбергова галаксија, Београд, „Ђачка библиотека“, књ. 13 — препев и поговор Милорад Павић, 244 стр. [библиографски извор]

Каснија и постхумна издања Павићевог превода појављују се код више издавача, међу којима су Завод за уџбенике, Пчелица, ЛОМ, Гутенбергова галаксија, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Лагуна, Космос/Нова књига и Контраст.

Посебно треба издвојити Пушкинова Изабрана дела у два тома, која је приредила Тања Поповић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци–Нови Сад, 2019, у којима су поново заступљени Павићеви преводи Пушкина.

Павићев Евгеније Оњегин објављиван је од 1957. до најмање 2024. године — током најмање 67 година.

ЏОРЏ ГОРДОН БАЈРОН

1968 — Џорџ Гордон Бајрон, Изабрана дела. Драмске поеме – спевови – песме, Просвета, Београд, Библиотека Просвета, књ. 144, 245 + [3] стр. [библиографски извор]

Избор је начинио Милорад Павић. Међу преводиоцима су Милорад Павић, Душан Пувачић, Ранка Куић, Исидора Секулић и други. Друго издање објављено је 1976.

Поуздано идентификован појединачни Павићев превод:

„Манфред“ — одломак из поеме, превод Милорада Павића; објављен у књизи Зорана Ђерића Одушак, Друштво књижевника Војводине, Нови Сад, 1994. [библиографски извор]

ФРАНСОА ВИЈОН

Павић је преводио Вијонову поезију са француског језика. Појединачни наслови и место њиховог објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ПЈЕР ДЕ РОНСАР

Павић је преводио Ронсарову поезију са француског језика. Појединачни преводи за сада нису библиографски идентификовани.

МОЛИЈЕР

Павић је преводио Молијера са француског језика. За сада није идентификован засебан књишки превод неке Молијерове драме, нити се без додатних архивских података може поуздано утврдити које је појединачне текстове преводио.

ФРЕДЕРИК МИСТРАЛ

Павић је преводио Мистралову поезију. Појединачни наслови за сада нису библиографски идентификовани.

ТРУБАДУРИ И ТРУВЕРИ

Павић је преводио средњовековну провансалску и француску лирику — трубадуре и трувере. Овај део његовог преводилачког рада повезан је са ширим интересовањем за историју европске лирике. Због природе његовог рада на Радио Београду појединачне преводе није у свим случајевима могуће библиографски идентификовати. [радио-библиографија]

ПЕРСИ БИШ ШЕЛИ

Павић је преводио Шелијеву поезију са енглеског језика. Појединачни наслови и место објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ШКОТСКЕ НАРОДНЕ БАЛАДЕ

Павић је са енглеског преводио шкотске народне баладе. Појединачне баладе за сада нису идентификоване у штампаној библиографији.

МИХАИЛ ЈУРЈЕВИЧ ЉЕРМОНТОВ

Павић је преводио Љермонтовљеву поезију са руског језика. Појединачни наслови и место објављивања или емитовања за сада нису идентификовани.

ПРЕВОДИ ОБЈАВЉЕНИ У НИН-у 1955.

Павићева библиографија чува прецизне податке о групи раних превода објављених у НИН-у током 1955. године.

Бурманска књижевност

У Сананг, „Чичкови пупољци“ — превео Милорад Павић, НИН, 9. јануар 1955. [библиографски извор]

Зеги, „Песме делте“ — превео Милорад Павић, НИН, 9. јануар 1955. [библиографски извор]

Мун Бим, „Месечина на Менделејском дворцу“ — превео Милорад Павић, НИН, 12. јун 1955. [библиографски извор]

Франкофона поезија

Леон Дамас, „Ивице“, „Сећања“ — превео са француског Милорад Павић, НИН, 2. октобар 1955. [библиографски извор]

Жан Бријер, „Када смо се растали“ — превео Милорад Павић, НИН, 30. октобар 1955, год. В, бр. 252. [библиографски извор]

Паул Нигер, „Месец“ — превео Милорад Павић, НИН, 30. октобар 1955, год. В, бр. 252. [библиографски извор]

ЧАРЛС СИМИЋ

1976 — Чарлс Симић, „Пиле без главе“ — превео Милорад Павић, Градина, Ниш, год. XЛ, бр. 7–8, стр. 40–46. [библиографски извор]

НАПОМЕНА О РАДИО-ПРЕВОДИМА

Павићев преводилачки рад не може се реконструисати искључиво на основу штампане библиографије. Значајан део раних превода настајао је у оквиру његовог рада на Радио Београду, нарочито у вези са емисијама посвећеним историји европске лирике и циклусом „Хиљаду година лирике“. [радио-библиографија]

Због тога код аутора као што су Вијон, Ронсар, Молијер, Мистрал, Шели и Љермонтов, као и код трубадура, трувера и шкотских народних балада, није увек могуће навести појединачне наслове, датуме и библиографске податке. Њихово присуство у Павићевом преводилачком опусу потврђено је, али је део тог рада остао везан за радио-програм и архивску грађу.

ИЗВОРИ

Милорад Павић — библиографија преводилаштва, Пројекат Растко: 09. Преводилачки рад LINK

Милорад Павић — телевизијски и радио-записи, Пројекат Растко: Радио и телевизијска библиографија LINK

Званична биографија Милорада Павића: кхазарс.цом LINK