The Cultural Centre of Vojvodina "Miloš Crnjanski" from Novi Sad, together with the National Library of Serbia, started a three-year capital project to publish The Collected Works of Literary-Historical Studies and Essays by Milorad Pavić, books that have not been published in the past 30 years. A total of nine books will be published, and this year the first three books have already been published:

1. "History of Serbian Literature of the Baroque Age"
2. "History of Serbian Classical Literature"
3. "The History of Serbian Literature of Pre-Romanticism".

The Inner Side of the Wind, or The Novel of Hera and Leandre , was published in China this autumn. The publisher, as always, is Shanghai Translation Publishing House. And the translator is the same as for  The Dictionary of the Khazars, Cao Yiyuanong. This is Pavić's fifth book translated into Chinese. With several editions of  The Dictionary of the Khazars and  The Last Love in Constantinople, The second Body, The Fish Skin Hat, now appears the  Inner Side of the Wind.

IMAGES OF ALL CURRENTLY TRANSLATED PAVIĆ'S BOOKS IN CHINESE

The French digital (e-book) publisher "Flora" has published for the first time a French version of the famous Khazar dictionary in interactive form, as it was designed forty years ago, when there was no computer, by Milorad Pavic. The reader will be able to simply click to move from one story to another, from one character to another, scrolling through this book that is an enigma.

The Khazar dictionary with linked terms can only now, thanks to technology, be read as Milorad Pavić wanted: that the book does not have to be read linearly from beginning to end, but the reader himself can choose the path of his reading; he can "collect" characters and epochs and thus actually make his own endless book without a classical beginning and end.

Many decades ago, world literary critics declared the Dictionary of the Khazars the first book of the 21st century.

The novel is located at this address, LINK1, LINK 2 while the trailer can be seen at Promo

*

Voici, pour la première fois, la version française du fameux Dictionnaire khazar sous la forme interactive telle que son auteur, Milorad Pavić,l'avait conçue il y a quarante ans. Aussi, le lecteur pourra, par un simple clic, passer d'une histoire à l'autre, d'un personnage à l'autre, parcourant ce livre qui est une énigme et qui vient, dit-on, du fond des âges. On dit même qu'il a été dicté par des perroquets, qu'il est passé entre les mains de cent mages et autant d'érudits, qu'il a des dizaines d'auteurs et change même parfois de sexe.

Milorad Pavić entraîne son lecteur à la découverte des chasseurs de rêves, du diable iconographe Sevast Nikon, des maçons de la musique qui taillaient d'énormes blocs de sel sur lesquels jouaient les vents, de la princesse Ateh qui se réveillait chaque matin avec un visage nouveau.
Le Dictionnaire khazar est un livre magique et envoûtant. Tout comme les Khazars, ce peuple mystérieux qui vécut à l'embouchure de la Volga sur la mer Caspienne. Leur royaume fut anéanti par les Russes vers l'an 965 de notre ère.

Mais les Khazars sont passés à la postérité par un événement extraordinaire : le renoncement collectif à leur antique religion et leur conversion à une des trois grandes religions du Livre. La légende rapporte que le roi des Khazars mit les trois croyances en compétition dans une audience ouverte à leurs représentants respectifs : un rabbin, un moine et un derviche. La légende ne dit pas qui l'a emporté. Ce qui est certain, c'est que le peuple khazar disparut de l'Histoire peu après sa conversion. Milorad Pavić, l'auteur génial du Dictionnaire Khazar, pense qu'un rêve du roi des Khazars est d'ailleurs à l'origine de cette tragédie. Un rêve dans lequel un ange lui serait apparu pour lui dire :

Tes intentions plaisent au Seigneur mais pas tes actes !

(Traducteur : Maria Bezanovska)

U indijskom časopisu Moderna literatura (Modern Literature), koji izlazi na engleskom jeziku, objavljeni su delovi iz knjige Jasmine Mihajlović „Na obali Hazarskog mora“, pod nazivom „Neposlata ljubavna pisma“ (Belated Love Letters). Pre nekoliko godina isti časopis je publikovao intervju sa pomenutom autorkom.

Belated Love Letters – By Jasmina Mihajlović

November 19, 2023

Pic by Pixabay

Excerpts from book On the shores of the Khazar Sea by Jasmina Mihajlovic;  each of these memories (letters) begins with a passage from Milorad Pavić’s last book, Artificial Mole.

(Part-1)

*

Makedonski izdavač iz Bitolja Perun Artis štampao je knjigu M. Pavića „Pozorište od hartije“.

*

U novootvorenom Kulturnom centru Srbije u Pekingu krajem novembra 2023. prikazana je izložba Biblioteke grada pod nazivom „Pavić od Š do A“. Prikazane su i sva izdanja Pavićevih knjiga na kineskom, a publici se preko video-bima iz Šangaja obratio Cao Yiyuanong, jedan od glavnih prevodilaca ovog autora, kojeg izdaje šangajski izdavač Shanghai Translation Publishing House.

*

Francuski izdavač knjige „Unikat“ (Exemplaire unique : roman aux cent fins) Monts Métallifères, na salonima i sajmovima knjiga, ovako predstavlja Pavićev roman-deltu sa 100 krajeva.

*

U Banja Luci je izvedena kamerna opera kompozitora Davida Mastikose, po motivima teksta „Višnja sa zlatnom košticom“ Milorada Pavića.

Interesantno da je reč o digitalnom poglavlju iz romana „Kutija za pisanje“, koje nije u samoj knjizi nego jedino na internetu, na ovoj adresi

LINK

STANDING OVATION TO OPERA

In Banja Luka (BIH), a chamber opera by composer David Mastikosa was performed, based on the motifs of the text "Cherry with a Gold Pit" by Milorad Pavić. The producer of the opera is Sonja Đurić.

Interestingly, the libretto is actually a digital chapter from the novel "The Writing Box", which is not in the book itself, but can only be read on the Internet, at this address LINK

The opera received an extremely stormy ovation at the premiere at the Banski Dvor in Banja Luka. Take a look here

U čast književnika Milorada Pavića, izdavačka kuća "Kosmos", koja je njegova dela oživela u novom ruhu, organizuje Pavićeve dane, koji počinju u utorak i trajaće do 7. januara.

O najboljim stranicama njegove proze posetiocima knjižare "Kosmos" na Novom Beogradu govoriće prof. dr Aleksandar Jerkov i njegovi gosti.

foto: Profimedia

Prve večeri govoriće pisac i profesor emeritus Sava Damjanov, Pavićev nekadašnji asistent i naslednik na katedri, dok će sutra o njegovom stvaralaštvu govoriti esejista i teoretičar Jovica Aćin. Uz parfem iz Pavićeve priče u četvrtak će govoriti profesorka Mina Đurić, a veče će zatvoriti njegova životna saputnica Jasmina Mihajlović.

Pavićevi dani, koji se održavaju između dva Božića, završiće se polaganjem najnovijeg izdanja Pavićevog romana na tajno mesto u biblioteci. Publika će videti snimak skrivanja knjige, a onaj ko je pronađe naći će u njoj i zapis o jednoj književnikovoj tajni.

foto: Privatna arhiva

Milorad Pavić bio je pesnik, literata, istoričar književnosti, kulture uopšte, univerzitetski profesor, prevodilac i akademik. Njegovo delo "Hazarski rečnik - roman-leksikon u 100.000 reči" otvorilo je put srpske književnosti u svetu. Takođe iz njegovog pera nastala su kultna dela "Predeo slikan čajem", "Poslednja ljubav u Carigradu", "Gvozdena zavesa", "Konji Svetog Marka".

Pisao je bajkovito, preplićući mitove, predanja, realne i sasvim izmaštane istorijske ili pseudoistorijske izvore. Reditelj Dragan Marinković ekranizovao je njegov roman "Vedžvudov pribor za čaj" 1993. godine kao film "Vizantijsko plavo", a "Hazarski rečnik" oživele su kultne evropske pozorišne trupe izvodeći ga kao predstavu i balet u Belgiji i Danskoj. Pavićevi tekstovi poslužili su i za izradu stripova.

foto: Života Simić

Naredne godine navršava se 15 godina od smrti akademika Milorada Pavića. Književnik je preminuo 30. novembra 2009. u Beogradu, u 81. godini. Pavić je Beogradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige, arhivu i biblioteku od više hiljada naslova. Njegov spomenik se nalazi u srcu Beograda, na Tašmajdanu, a uspomenu na njega čuva Jasmina Mihajlović.

Izvor - Kurir

Slobodan Vladušić

RT Balkan, 24.1,2024.

Narodi nestaju onda kada njihova elita prestane da se ponosi sopstvenom slikom sveta i poželi da postane neko drugi. Jednostavnije rečeno: narodi nestaju onda kada njihovi "kagani" na pitanje ko smo mi daju odgovor koji glasi: mi smo niko (i ništa). Godine 1984, kada se roman Milorada Pavića pojavio, mali broj ljudi je osetio da je to pitanje nadilazi analogiju Srbi – Hazari

Branko Pantelić / ATA Images

Svi čitaoci se uglavnom slažu da jednu knjigu ne možemo da pročitamo dva puta na isti način. Iako tekst knjige ostaje isti, menjamo se mi, ali se, isto tako, menja i svet oko nas. To je slučaj i sa Hazarskim rečnikom Milorada Pavića, svetskim bestselerom srpske književnosti, čije se prvo izdanje pojavilo 1984. godine. Većina savremenika je u Hazarskom rečniku videla revolucionaran roman, zato što je bio napisan u formi rečnika. Za razliku od običnih romana, koji se čitaju od prve do poslednje stranice, ovaj roman možete da počnete da čitate od bilo koje odrednice, a da zatim sami odaberete dalji pravac čitanja, sledeći upućivanja na druge odrednice iz one koju ste upravo pročitali.

 

Osim što je otkrio nov način čitanja, koji ga je učinio svetskim bestselerom, Hazarski rečnik je, međutim, iznova otkrio i jednu zaboravljenu temu. To je bila tema nestanka naroda. Iako na prvi pogled uronjen u neograničene prostore fantastike, Pavićev roman nije bežao od simboličkog ukazivanja na političku stvarnost zemlje u kojoj je najpre bio objavljen. Čini mi se da je Jovan Delić prvi pomenuo da se u organizaciji hazarske države u Pavićevom romanu prepoznaje inferiorni položaj Srba u tadašnjoj Jugoslaviji. (Da je taj položaj zaista bio inferioran svedoči, između ostalog, i podatak da se od 1945. pa do raspada zemlje na poziciji premijera savezne države nalazio samo jedan Srbin: Petar Stambolić od 1963. do 1967. godine). Tema nestanka naroda postala je tako tihi pratilac revolucionarnog načina čitanja: dok je Hazarski rečnik bio slavljen u svetu kao simbol novog načina čitanja romanu, Hazari su u isto vreme prećutno postali simbol naroda koji je, formulišimo to tako, dozvolio sebi da nestane.

U vreme kada Hazarski rečnik stiče svoju svetsku slavu, tema nestanka naroda bila je skrajnuta, zato što je bila izrazito politički nekorektna. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, u doba trijumfa postmodernizma na Zapadu (kao i danas uostalom), status ugroženosti rezervisan je samo za "manjine", dok je "većina" (poistovećena sa belim muškarcem hrišćaninom koji ima stabilan nacionalni identitet) biva tretirana kao esencija svekolikog zla.

Anđeo u snu

Pavić je temu nestanka naroda u Hazarskom rečniku simbolički predočio u takozvanoj hazarskoj polemici. Hazarski vladar, koji nosi titulu kagana, sanjao je san u kome mu se pojavio anđeo. Taj anđeo ga je upozorio kako su Bogu drage njegove namere, ali njegova dela nisu. Umesto da se za tumačenje sna obrati hazarskim lovcima na snove, kagan poziva predstavnike hrišćanske, islamske i jevrejske vere, obećavajući da će sa svojim narodom preći u veru onog tumača koji mu najbolje protumači san. Iako Hazarski rečnik ne daje odgovor na pitanje u koju su veru prešli Hazari, taj odgovor je zapravo, iz ugla romana, manje važan: važno je to, da su Hazari kaganovom odlukom prestali da budu Hazari i da su tako nestali.

Simbolička priča o hazarskoj polemici daje odgovor na pitanja kako i kada narodi nestaju. Narodi nestaju onda kada njihova elita prestane da se ponosi sopstvenom slikom sveta i poželi da postane neko drugi. Jednostavnije rečeno: narodi nestaju onda kada njihovi "kagani" na pitanje ko smo mi daju odgovor koji glasi: mi smo niko (i ništa).

Pavić je Hazarskim rečnikom predosetio da to pitanje ko smo mi, ponovo stiče auru epohalnog pitanja. Godine 1984, kada se roman pojavio, mali broj ljudi je osetio da to pitanje nadilazi analogiju Srbi – Hazari. Deceniju dve kasnije, epohalna važnost pitanja ko smo mi, postala je planetarno očigledna.

Počelo je sa SSSR-om, čija je komunistička elita sa Gorbačovom na čelu, na pitanje ko smo mi odgovorila: mi nismo komunisti (to jest mi smo niko i ništa), pa je započela projekat sticanja novog ideološkog identiteta pod imenom perestrojka. Pokazalo se da je ovaj projekt doveo do jedne geostrateške katastrofe, odnosno do raspada SSSR-a i epskog osiromašenja Rusije. Nakon raspada zajedničke zemlje, narodi bivšeg Sovjetskog Saveza morali su sebi da postave to isto pitanje – ko smo mi. Kao i u Hazarskom rečniku, ulog koji se ulaže u odgovor na to pitanje, jeste sudbina države i naroda, pa se zato u toj "valuti" plaća i cena netačnog odgovora.

Branko Pantelić / ATA ImagesIzgledalo je, na prvi pogled, da Zapad, a posebno Ameriku, ne dotiče pitanje ko smo mi. Samjuel Hantington je polovinom devedesetih godina prošlog veka, samouvereno napisao knjigu Sukob civilizacija u kojoj je Zapad odredio kao civilizaciju Zapada, dok je Rusiju, koja je posle raspada SSSR-a prestala da bude ideološki neprijatelj Zapada, iznova učinio neprijateljem, preko njenog pravoslavnog civilizacijskog identiteta. Time je poslao nedvosmislenu poruku ruskoj eliti da modus vivendi sa Zapadom ipak neće biti moguć.

Predstavljanje prva tri toma serijala „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” održano je u Biblioteci grada Beograda.

Na konferenciji su učestvovali: profesor emeritus dr Sava Damjanov, priređivač i predsednik Uređivačkog odbora, Jasmina Mihajlović, književnica, mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Novi Sad), član Uređivačkog odbora, dr Žaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti KC Vojvodine „Miloš Crnjanski”.

Iako je bio najavljen i dr Vladimir Pištalo, pisac i upravnik Narodne biblioteke Srbije, ipak na kraju nije prisustvovao susretu sa medijima.

Veliki projekat sadrži tri dela: „Istorija srpske književnosti baroknog doba”, „Istorija srpske književnosti klasicizma” i „Istorija srpske književnosti predromantizma”.

Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” iz Novog Sada i Narodna biblioteka Srbije započeli su trogodišnji kapitalni projekat objavljivanja Sabranih dela književnoistorijskih studija i esejistike Milorada Pavića.

U pitanju su knjige koje nisu ponovo publikovane već 30 godina.

Ukupno će biti objavljeno devet knjiga, kako je naglasio Nenad Šaponja.

„Želja mi je bila da knjige Milorada Pavića vidim baš na ovaj način u toj formi. Nisam studirao književnost, ali jesam pisac. Isto tako, iako nisam deo tih studija, puno sam čitao i naučio mnogo toga iz knjiga Milorada Pavića, a iz ovih dela zahvaljujući njemu, znam o periodima - baroku, klasicizmu, predromantizmu”, naveo je Šaponja i konstatovao da mu se u životu ispunila želja da postane izdavač, te ima svoju kuću „Agora” i vodi KC „Miloš Crnjanski”.

On je otkrio sam proces ideje oko publikacije ovog književnog višetomnog serijala, kada su mu došli supruga Milorada Pavića, odnosno udovica Jasmina Mihajlović i Sava Damjanov.

Šaponja je imao bojazan u početku da to neće biti tako jednostavan poduhvat, već vrlo složen i kompleksan na toliko nivoa.

„Milorad Pavić se bavi time gde su polazišta našeg jezika u ovim knjigama. On je bio beletristički pisac, pravi svetski autor. Pogledajte samo „Hazarski rečnik”. Ta njegova knjiga je prevedena na čak 80 jezika i promenila je svet, napravila zemljotres promene”, analizirao je Šaponja i dodao da je taj neobični roman leksikon premeštao logiku i epohe, i predstavljao barok, klasicizam i predromantizam.

Šaponja je ocenio da su sve tri Pavićeve knjige sasvim različita dela istorije jugoslovenske književnosti.

„Ove knjige su odraz slobodnog duha Pavića iz vizure jednog pisca, umetnika, stvaraoca, što je najbolje, a ne samo iz ugla teoretičara ili kritičara književnosti, naučnika istraživača. Mislim da bi Milorad Pavić bio srećan sa ovim izdanjima da ih vidi danas”, zaključio je Nenad Šaponja, prenosi Tanjug.

Milorad Pavić smatra se za jednog od najvažnijih srpskih književnih istoričara 20. veka, o čemu svedoče njegovi mnogi novi uvidi u zaboravljene pisce i epohe naše baštine (Gavril Stefanović Venclović, barok, klasicizam i predromantizam) koji su prihvaćeni i visoko vrednovani u nauci o srpskoj književnosti.

Ponovno izdanje ovih radova predstavlja značajan doprinos domaćoj i evropskoj akademskoj zajednici gde oni imaju status obavezne literature, ali i celovit uvid u stvaralaštvo jednog od najznačajnijih književnika poslednjih decenija 20. i početka 21. veka.

Njegova supruga Jasmina Mihajlović, književnica i kritičarka, smatra da se ceo poduhvat može definisati kao „kapitalno kapitalne knjige” i da je srećna što se ponovo mogu dela pokazati naciji i javnosti.

Ona je navela da je dvostruko emotivna danas, posebno što se konačno nakon 30 godina ponovo štampaju tako značajna dela koja su, po njenim rečima, nepravedno zanemarena.

Mihajlović je podsetila da je idealno da Sava Damjanov bude priređivač svih dela, jer je on bio student Milorada Pavića, doktorant i kasnije naslednik katedre.

Damjanov je bio Pavićev dugogodišnji najbliži saradnik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Sava Damjanov je takođe rekao da ga danas obuzimaju snažna osećanja, jer su Pavić i on bili veoma bliski, kao „duhovni otac i sin”.

„Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića” ne podrazumevaju samo njihovo reizdanje već i priređivanje tekstova po savremenim tekstološkim načelima, uz prateću naučnu literaturu, što je objasnio glavni priređivač i urednik, profesor emeritus.

Kako je otkrio Damjanov, sledeće tri knjige koje bi trebalo da se pojave krajem ove godine biće studije o piscima kojima se Milorad Pavić čitav život bavio, a neki su čak postali i junaci njegove beletristike - Gavril Stefanović Venclović i Vojislav Ilić.

Plan je da se tokom 2025. godine objavljivanje ovog serijala završi sa Pavićevićevim zbirkama eseja.

Glavni priređivač je primetio da je Milorad Pavić takođe imao briljantnu i impresivnu uredničku karijeru u izdavačkoj kući „Prosveta”, ali je taj deo bio pokriven njegovom karijerom izvanrednog književnika koji je pomerao granice.

Damjanov je ocenio da je ogroman značaj ovog projekta da se predstave sve knjige nakon pune tri decenije koje se mogu proučavati kao akademski udžbenici ili kao tri sinteze.

Dr Žaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti KC Vojvodine „Miloš Crnjanski”, smatra da je Pavić bio „značajan književni istoričar i da ove knjige predstavljaju sam vrh srpske istoriografije, tu dileme nema”.

„Tri toma knjige jesu prave tri sinteze, kako je primetio kolega Damjanov, i može biti dragocena za studente srpskog jezika i književnosti, teoretičare, naučnike, ali i mnoge druge. Tri knjige su osveženo izdanje, novo ruho koje je bilo potrebno. Tokom Pavićeve karijere dominirala je slika velikog pisca, što je on naravno bio, a sada konačno vidimo i njegovu karijeru univerzitetskog profesora i književnog istoričara”, zaključila je Duvnjak Radić.

Milorad Pavić (1929 - 2009) bio je poznati srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Aleksandra S. Puškina i Lorda Džordža Gordona Bajrona, profesor univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine.

Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac.

Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD-a i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.

Naravno, Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik” (1984), neobični literarni leksikon u 100.000 reči, koji su kritičari i publika brzo proglasili nezaobilaznim delom novog veka.

Mnogi kritičari su smatrali da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U svom čuvenom drugom romanu „Predeo slikan čajem” (1988) autor nudi štivo za ljubitelje ukrštenih reči.

Treći roman „Unutrašnja strana vetra” (1991) i četvrti „Poslednja ljubav u Carigradu (priručnik za gatanje)” (1994) smatraju se vrhunskim kvalitetom u njegovom stvaralaštvu.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog opusa, u njegovoj kolekciji se izdvajaju „Šešir od riblje kože (ljubavna priča)” (1996), „Stakleni puž (priče sa Interneta)” (1998), „Kutija za pisanje” (1999) i romani „Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene)” (2000) i „Unikat” (2004).

(Politika , 14. mart 2024, autor: Marina Vulićević)

Specijalna nagrada Novosadskog sajma za „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića”

Na Novosadskom sajmu danas je dodeljena Specijalna nagrada, za „Književnoistorijska i esejistička dela Milorada Pavića”. Nagradu su primili mr Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” i dr Dragana Milunović, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko-informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije. 

Objavljivanjetih dela jedan je od izuzetno značajnih projekata Kulturnog centra
Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ, koji realizuje u saradnji sa Narodnom bibliotekom
Srbije.
Objavljene su prve tri knjige – „Istorija srpske književnosti baroknog dobaˮ, „Istorija
srpske književnosti klasicizmaˮ i „Istorija srpske književnosti predromantizmaˮ, koje
su izložene na štandu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i koje publika
ima priliku da čita.

Održano predstavljanje prva tri toma „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića”

Na štandu Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” održana je danas promocija prva tri toma „Književnoistorijskih i esejističkih dela Milorada Pavića”.

O knjigama su govorili mrNenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ i članRedakcionog odbora, profesor emeritus dr. Sava Damjanov – priređivač i urednik, i drŽaklina Duvnjak Radić, urednica u izdavačkoj delatnosti Kulturnog centra Vojvodine„Miloš Crnjanskiˮ i članica Redakcionog odbora.

„Pavićeve studije, ili sinteze, o baroku, klasicizmu i predromantizu nisu objavljivane 40 godina. Možda su, jednom ili dva puta, kao dodatak. Značajne su za književnu istoriju, ali su takođe i udžbenici na fakultetima u Srbiji i u svetu. Imali smo ideju da idemo, s jedne strane hronološki, a s druge strane žanrovski. Drugo kolo obuhvataće Pavićeve monografije ‘Gavril Stefanović Venclović’, ‘Vojislav Ilić i evropsko pesništvo’, ‘Vojislav Ilić, njegovo vreme i delo’. Projekat će se završiti Pavićevim esejima – književnoistorijskim, ali i poetičkim, koji su vrlo značajni jer je Pavić mnoge književnoistorijske likove uvodio u svoja dela”, istakao je Damjanov.

Dr Sava Damjanov je decenijama sarađivao sa profesorom Miloradom Pavićem te je podelio sa publikom i to po čemu se on i danas seća njihove saradnje i prijateljstva.

„Evo, već sedam decenija sam na ovom svetu i kretao sam se i u akademskim i u umetničkim krugovima, ne samo u našoj zemlji, i mogu čista srca reći da je Pavić bio najneobičniji čovek kojeg sam uživo upoznao. Dakle, ne samo od ljudi koji su ostavili trag u svom vremenu, već i uopšte od svih ljudi koje sam upoznao, on je bio upravo to – najneobičniji. On nije bio osobenjak po ponašanju, naprotiv, bio je vrlo pristojan čovek, gospodin. Bio je neobičan po načinu razmišljanja, o mnogim neobičnim stvarima je razmišljao pa su se i mnoge neobične stvari dešavale u stvarnosti sa njim. Prosto, kao da je imao neku neobičnu harizmu, jednostavno je prizivao neke događaje i situacije, sasvim iracionalne. Mnogim tim događajima sam i sam svedočio i kada bih prepričavao, mnogi bi rekli da je to sujeverje, da izmišljam stvari, ali nije tako, oni su se zaista zbili. Pavić i ja smo se vrlo brzo prepoznali i nismo bili samo u relaciji profesor – asistent, već smo postali i vrlo bliski prijatelji, i on je sam taj naš odnos nazivao odnosom duhovnog oca i duhovnog sina, tako da ima stvari koje je on znao o meni a koje je odneo u grob, a ima i stvari koje ja znam o njemu i koje ću, takođe, odneti sa sobom a da ih nikad i nikome neću ispričati. Nikada sebi ne bih dozvolio, ni kao biograf, ni kao privatno lice, da iskoristim neke stvari koje zadiru u intimu i privatnu sferu. S druge strane ta njegova neobičnost koja nije bila samo u njemu, njegovom duhu i njegovovm načinu razmišljanja, privlačila je zaista neobične situacije koje su se često graničile sa bizarnim. Bio je u svakom smislu jedinstven čovek.”

Više o ovoj temi u:

JUTARNjI PROGRAM RTS-a - Čitamo sa Marijom, mart 2024. (O istoriji književnosti Milorada Pavića)

RTS Kulturni dnevnik13. mar 2024. (O istoriji književnosti Milorada Pavića)

On the occasion of the 95th anniversary of his birth, 15 years since the death of Milorad Pavić, as well as 40 years since the publication of the "Dictionary of the Khazars", on Monday, April 22, at 1 p.m., in the Organization of the Cultural Centre of Vojvodina "Miloš Crnjanski" and the Belgrade City Library, in the Cultural Center of Vojvodina "Miloš Crnjanski" (Vojvode Putnik 2), the exhibition "Pavić: from Š š do A" will be opened, after which the promotion of the first three volumes of "Literary and Historical and Essayworks of Milorad Pavić" will be held. The audience will have the opportunity to see a digitized manuscript of the entire "Dictionary of the Khazars", as well as listen to music that Pavić listened to while writing.