Представљање прва три тома серијала „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” одржано је у Библиотеци града Београда.
На конференцији су учествовали: професор емеритус др Сава Дамјанов, приређивач и председник Уређивачког одбора, Јасмина Михајловић, књижевница, мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” (Нови Сад), члан Уређивачког одбора, др Жаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности КЦ Војводине „Милош Црњански”.
Иако је био најављен и др Владимир Пиштало, писац и управник Народне библиотеке Србије, ипак на крају није присуствовао сусрету са медијима.
Велики пројекат садржи три дела: „Историја српске књижевности барокног доба”, „Историја српске књижевности класицизма” и „Историја српске књижевности предромантизма”.
Културни центар Војводине „Милош Црњански” из Новог Сада и Народна библиотека Србије започели су трогодишњи капитални пројекат објављивања Сабраних дела књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића.
У питању су књиге које нису поново публиковане већ 30 година.
Укупно ће бити објављено девет књига, како је нагласио Ненад Шапоња.
„Жеља ми је била да књиге Милорада Павића видим баш на овај начин у тој форми. Нисам студирао књижевност, али јесам писац. Исто тако, иако нисам део тих студија, пуно сам читао и научио много тога из књига Милорада Павића, а из ових дела захваљујући њему, знам о периодима - бароку, класицизму, предромантизму”, навео је Шапоња и констатовао да му се у животу испунила жеља да постане издавач, те има своју кућу „Агора” и води КЦ „Милош Црњански”.
Он је открио сам процес идеје око публикације овог књижевног вишетомног серијала, када су му дошли супруга Милорада Павића, односно удовица Јасмина Михајловић и Сава Дамјанов.
Шапоња је имао бојазан у почетку да то неће бити тако једноставан подухват, већ врло сложен и комплексан на толико нивоа.
„Милорад Павић се бави тиме где су полазишта нашег језика у овим књигама. Он је био белетристички писац, прави светски аутор. Погледајте само „Хазарски речник”. Та његова књига је преведена на чак 80 језика и променила је свет, направила земљотрес промене”, анализирао је Шапоња и додао да је тај необични роман лексикон премештао логику и епохе, и представљао барок, класицизам и предромантизам.
Шапоња је оценио да су све три Павићеве књиге сасвим различита дела историје југословенске књижевности.
„Ове књиге су одраз слободног духа Павића из визуре једног писца, уметника, ствараоца, што је најбоље, а не само из угла теоретичара или критичара књижевности, научника истраживача. Мислим да би Милорад Павић био срећан са овим издањима да их види данас”, закључио је Ненад Шапоња, преноси Танјуг.
Милорад Павић сматра се за једног од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови многи нови увиди у заборављене писце и епохе наше баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам и предромантизам) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности.
Поновно издање ових радова представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне литературе, али и целовит увид у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.
Његова супруга Јасмина Михајловић, књижевница и критичарка, сматра да се цео подухват може дефинисати као „капитално капиталне књиге” и да је срећна што се поново могу дела показати нацији и јавности.
Она је навела да је двоструко емотивна данас, посебно што се коначно након 30 година поново штампају тако значајна дела која су, по њеним речима, неправедно занемарена.
Михајловић је подсетила да је идеално да Сава Дамјанов буде приређивач свих дела, јер је он био студент Милорада Павића, докторант и касније наследник катедре.
Дамјанов је био Павићев дугогодишњи најближи сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду.
Сава Дамјанов је такође рекао да га данас обузимају снажна осећања, јер су Павић и он били веома блиски, као „духовни отац и син”.
„Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића” не подразумевају само њихово реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, уз пратећу научну литературу, што је објаснио главни приређивач и уредник, професор емеритус.
Како је открио Дамјанов, следеће три књиге које би требало да се појаве крајем ове године биће студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио, а неки су чак постали и јунаци његове белетристике - Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић.
План је да се током 2025. године објављивање овог серијала заврши са Павићевићевим збиркама есеја.
Главни приређивач је приметио да је Милорад Павић такође имао бриљантну и импресивну уредничку каријеру у издавачкој кући „Просвета”, али је тај део био покривен његовом каријером изванредног књижевника који је померао границе.
Дамјанов је оценио да је огроман значај овог пројекта да се представе све књиге након пуне три деценије које се могу проучавати као академски уџбеници или као три синтезе.
Др Жаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности КЦ Војводине „Милош Црњански”, сматра да је Павић био „значајан књижевни историчар и да ове књиге представљају сам врх српске историографије, ту дилеме нема”.
„Три тома књиге јесу праве три синтезе, како је приметио колега Дамјанов, и може бити драгоцена за студенте српског језика и књижевности, теоретичаре, научнике, али и многе друге. Три књиге су освежено издање, ново рухо које је било потребно. Током Павићеве каријере доминирала је слика великог писца, што је он наравно био, а сада коначно видимо и његову каријеру универзитетског професора и књижевног историчара”, закључила је Дувњак Радић.
Милорад Павић (1929 - 2009) био је познати српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Александра С. Пушкина и Лорда Џорџа Гордона Бајрона, професор универзитета и члан Српске академије наука и уметности од 1991. године.
Павић је био романсијер, приповедач, песник и драмски писац.
Од стране стручњака из Европе, САД-а и Бразила, Милорад Павић је номинован за Нобелову награду за књижевност.
Наравно, Павић је домаћу и светску славу стекао романом „Хазарски речник” (1984), необични литерарни лексикон у 100.000 речи, који су критичари и публика брзо прогласили незаобилазним делом новог века.
Многи критичари су сматрали да је Павић писац чудесне имагинације и предводник европске постмодерне. У свом чувеном другом роману „Предео сликан чајем” (1988) аутор нуди штиво за љубитеље укрштених речи.
Трећи роман „Унутрашња страна ветра” (1991) и четврти „Последња љубав у Цариграду (приручник за гатање)” (1994) сматрају се врхунским квалитетом у његовом стваралаштву.
Поред овог квартета романа који су кључни за сагледавање свестраног Павићевог опуса, у његовој колекцији се издвајају „Шешир од рибље коже (љубавна прича)” (1996), „Стаклени пуж (приче са Интернета)” (1998), „Кутија за писање” (1999) и романи „Звездани плашт (астролошки водич за неупућене)” (2000) и „Уникат” (2004).
(Политика , 14. март 2024, аутор: Марина Вулићевић)
Специјална награда Новосадског сајма за „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића”
На Новосадском сајму данас је додељена Специјална награда, за „Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића”. Награду су примили мр Ненад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњански” и др Драгана Милуновић, заменица управника и руководилац Сектора за библиотечко-информациону делатност Народне библиотеке Србије.
Објављивањетих дела један је од изузетно значајних пројеката Културног центра
Војводине „Милош Црњанскиˮ, који реализује у сарадњи са Народном библиотеком
Србије.
Објављене су прве три књиге – „Историја српске књижевности барокног добаˮ, „Историја
српске књижевности класицизмаˮ и „Историја српске књижевности предромантизмаˮ, које
су изложене на штанду Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и које публика
има прилику да чита.
Одржано представљање прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”
На штанду Културног центра Војводине „Милош Црњански” одржана је данас промоција прва три тома „Књижевноисторијских и есејистичких дела Милорада Павића”.
О књигама су говорили мрНенад Шапоња, директор Културног центра Војводине „Милош Црњанскиˮ и чланРедакционог одбора, професор емеритус др. Сава Дамјанов – приређивач и уредник, и дрЖаклина Дувњак Радић, уредница у издавачкој делатности Културног центра Војводине„Милош Црњанскиˮ и чланица Редакционог одбора.
„Павићеве студије, или синтезе, о бароку, класицизму и предромантизу нису објављиване 40 година. Можда су, једном или два пута, као додатак. Значајнe су за књижевну историју, али су такође и уџбеници на факултетима у Србији и у свету. Имали смо идеју да идемо, с једне стране хронолошки, а с друге стране жанровски. Друго коло обухватаће Павићеве монографије ‘Гаврил Стефановић Венцловић’, ‘Војислав Илић и европско песништво’, ‘Војислав Илић, његово време и дело’. Пројекат ће се завршити Павићевим есејима – књижевноисторијским, али и поетичким, који су врло значајни јер је Павић многе књижевноисторијске ликове уводио у своја дела”, истакао је Дамјанов.
Др Сава Дамјанов је деценијама сарађивао са професором Милорадом Павићем те је поделио са публиком и то по чему се он и данас сећа њихове сарадње и пријатељства.
„Ево, већ седам деценија сам на овом свету и кретао сам се и у академским и у уметничким круговима, не само у нашој земљи, и могу чиста срца рећи да је Павић био најнеобичнији човек којег сам уживо упознао. Дакле, не само од људи који су оставили траг у свом времену, већ и уопште од свих људи које сам упознао, он је био управо то – најнеобичнији. Он није био особењак по понашању, напротив, био је врло пристојан човек, господин. Био је необичан по начину размишљања, о многим необичним стварима је размишљао па су се и многе необичне ствари дешавале у стварности са њим. Просто, као да је имао неку необичну харизму, једноставно је призивао неке догађаје и ситуације, сасвим ирационалне. Многим тим догађајима сам и сам сведочио и када бих препричавао, многи би рекли да је то сујеверје, да измишљам ствари, али није тако, они су се заиста збили. Павић и ја смо се врло брзо препознали и нисмо били само у релацији професор – асистент, већ смо постали и врло блиски пријатељи, и он је сам тај наш однос називао односом духовног оца и духовног сина, тако да има ствари које је он знао о мени а које је однео у гроб, а има и ствари које ја знам о њему и које ћу, такође, однети са собом а да их никад и никоме нећу испричати. Никада себи не бих дозволио, ни као биограф, ни као приватно лице, да искористим неке ствари које задиру у интиму и приватну сферу. С друге стране та његова необичност која није била само у њему, његовом духу и његововм начину размишљања, привлачила је заиста необичне ситуације које су се често граничиле са бизарним. Био је у сваком смислу јединствен човек.”
Више о овој теми у:
ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ РТС-а - Читамо са Маријом, март 2024. (О историји књижевности Милорада Павића)
РТС Културни дневник13. мар 2024. (О историји књижевности Милорада Павића)
